Dogovorim sestrom da odemo zajedno na “lunch” (rucak). I odlucimo otici na pizzu. Narucimo nesto jako komplikovano tipa sir, rakove i sampinjone. I to zeznu. Donesu neku skroz lijevu pizzu. Vec sam tu pretpostavljala na sta ce to ici. Dobijemo napokon pizzu i onako gladne probamo najgoru pizzu u svedskoj. Eh sad, kako je moguce da neko sa tako losom hranom opstane u toj bransi?Razmisljam kad vidim koji ljudi uopste imaju firme ili neke poslove…za neke bih rekla ne znaju se kruha najesti a ovdje lupaju milione. Bilo bi zanimljivo neku studiju o tome procitati. Ko, kako i zasto uspije. Ili drugim rijecima zasto JA nemam firmu i lupam milijone…I jedan mali osmijeh za raju…
3 thoughts on “Pizzza”
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.
Malu bas briga, ona je nasmijana 🙂
A i moram reci da mi se plaho svidja ova zuta ruza.
Sto se firmi tice postoje ljudi sa jedva zavrsenom osnovnom a zgrcu pare, a pametni sjede. Ne znam da li je to sto pametni ne vole rizike a ovima je svejedno.
Ma kakva pizza, kad nostalgicna i ja otvorimo restoran akoBogda ima kod nas da dolazis, kad probas moju pecenu pitu nece ti pizza naumpasti nikad više 😉 😀
Ma cuti, nije bilo boljeg izbora pa smo morale pizzu izabrati. A javite kad otvorite restoran ima maksuz da dodjem 🙂 Ljubitelj sam nase domace kuhinje 🙂