Sta je za vas najveca tabu tema?
Ja mislim da je jedna od vecih tabu tema u nasem drustvu, bilo to bosansko/balkansko a pogotovo svedsko i njemacko drustvo, novac. A tu sam ona zadrhta skandinavka tako da imam mozda malo drugaciji pogled na pare nego neko “original” bosanac.
Zanimljivo je kako niko nikad nece da prica o novcu. Neki nece da kazu koliko zaradjuju, drugi nece da kazu koliko trose, a treci ni jedno ni drugo. Pa cak i bracni parovi nece da pricaju o tome i zato veliki postotak razvoda nastane upravo iz ekonomskih razloga.
Recimo moj muz uopste nece da diskutuje ekonomiju, dok ja hocu da je diskutujem. Hocu da znam koji su ciljevi nasi i za sta trebamo mi stediti. Hocu jednostavno da znam gdje svaki cent ide. Ako necu imati neki cilj onda ne vidim poentu da stedim novac? Mogu i ja od danas do sutra zivjeti.
Inace na balkanu, kod jako puno ljudi (cast izuzecima), vlada jedan jako zanimljiv fenomen sto je recimo u Svedskoj ili Njemackoj prosto nezamisljiv. A to je “Ti-si-mene-duzan-financirati-jer-zivis-na-zapadu“-fenomen Ili “ti-si-moje-dijete-pa-me-moras-financirati“-fenomen (obicno su fenomeni kombinirani – dijete na zapadu). Taj fenomen se tako izrazava da ako si sa zapada samim tim ne znas “fino” zivjeti jer se na zapadu ne zivi nego samo “radi” (zamislite tog sto ne zna “uzivati”). Doduse nisam skontala kad se radi o vlastitom djetetu kako tu cinjenicu rada ljudi “zaborave”, ali nek mi to neko sto zna objasni.
Inace na zapadu pare rastu na drvetu pa se za svaku stvar sto treba jednostavno javi “zapadnjaku” sta treba i on izadje pokupi pare sa drveta i posalje novac. Bilo to za cigare, masine, fasade, drva, more i sta ja znam zasto jos. Najbolje mi je kad ljudi koji RADE i PUSE ocekuju da im se “pomogne”. Ja sam isto za to da se treba pomoci nekom sto treba i pomognem. Ali isto tako nikad nisam cula od nekog kome stvarno treba pomoc da ista trazi ili da “informise svakog o svojim racunima”. A ostali koji jave da nemaju (jer niko nikad ne trazi (gluho bilo), samo se javi koliko sta kosta), nisu skontali da ta “pomoc” da to nije pomoc nego je to cisto financiranje i da je mozda vrijeme da pregledaju svoj nacin zivota i da se prilagode tome…bez komentara kako se nece kuce ili sta ja znam sta jos ponijeti u grob. To je kao kad bih ja ocekivala da meni neko moj zivot financira, dok ja trosim “svoj” novac kako ja hocu i koliko hocu, a kad zatreba onda ce neko drugi placati moje racune.
Pitam se samo kako ti ljudi nikad ne pomisle na to da samim tim kad uzmu od nekog pare da su njemu ukinuli onaj “mali” luksuz koji cini zivot ljepsi. Bilo to ono putovanje ili ona vecera negdje. Ili mozda cak i stan negdje jer realno gledajuci ne moze i jare i pare.
Ovo je bitna tema, pogotovo kad je neko u braku i kad pocne diskusija kako nekome u familiji “pomoci”… a radi se o hiljadama eura godisnje. Izvinite, ali ko god kaze da mu to ne smeta laze! Ruku na srce, svi znamo da je novac osjetljiva tema i svaka misao i svaki potez sa (tudjim) parama je jedno direktno mijesanje u braku ili u jednoj vezi. A ko kaze da nije tako taj glumi naivnog!
Prosle godine su 3.81 milijardi KM poslane iz dijaspore u BiH . A u Bosni zivi skoro 3.8 miliona (2013) Znaci skoro 1000 € po osobi. Znaci ipak je mozda vrijeme da se ponovo diskutuje ova tema i impakt financiranja na familije, veze i sto dodje sa tim…
A ne samo svijet! Nego i krediti!!
Definicije u ovom kontekstu:
Pomoc: povremena pomoc kad za nesto bitno/hitno zatreba i kad doticna osoba stvarno nema novca za tu potrebnu stvar/ situaciju.
Financiranje: Placanje osobama koje imaju sve osnovno. Kupovina svega i svasta i sta treba i sta ne treba. Placanje racuna i stil zivota i sve ostalo sto dolazi uz to od kafe do odmora, stanova itd.
Zaista ne bih poredila zivot ovdje i zivot negdje tamo. Jednostavno sam tako odgojena da pomazem onome kome pomoc treba. Ne bih da ulazim u analizu kako nas narod zivi ali ima ih i previse kojima hljeb treba a za ostalo da ne govorim. Vecina mojih rodica koje zive u svedskoj isto razmisljaju kao ti samo ne kontam tko im ista trazi. Zar svaki njihov razgovor mora biti o krunama i slanju. Ja nikada nisam ni od kog nista trazila niti molila i sve sto imam stekla sam svojim rukama i jednostavno mi merak kad imam vise to podijeliti sa onim tko nema. Tako me moja nana a i mama naucile. U braku nemam problem sto se tice love niti mi se tko u to mijesa. Zivim super samo nemam vremens hodati po kafama i kupovati luksuzne stvari jer vecinu vremena provedem na poslu i u kuci sa djecom. Po meni je normalno da se djeca brinu i pomazu roditeljima ako im pomoc treba kao sto bi i roditelji trebali podrzavati i potpomagati svoju djecu u njihovom zivotu. E sad sve zavisi od njihovog odgoja, mogucnosti i prohtjeva. Nismo svi mi u Bosni lezihljenovici koji samo cekaju da im od nekle kane koji euro ili kruna. Inace zanimljiv post. 🙂
zivot ej u biti svugdje isti, Svakom ej njegov problem najveci. Ali ja ovdje ne pricam o pomaganju. svakome je duznost pomagati. Ali financirati po meni upravo niko nema pravo ocekivati…pa ni roditelji. Ako se godisnje Mora sa par 1000€ “pomagati” onda to nesto ne Stima. Onda Sam definitivno za to da se pomogne tako da se prodju financije i provjeri ska toliko kosta i u sta pare idu. à ne u nedogled financirati tako nesto.medjutim tu se SVi nadju uvrijedjeni.da im Neko kontrolise financije.na Kraju krajeva Nije Niko glup. SVi mi znamo uzivati…sorry za pisanje izludi me ovo automatsko ispravljanje…
Ja ne znam zaista kako i na koji način dijaspora odvoji toliki novac za BiH .Od kud toliki euri? Kome ? Zbog čega? Kad pogledaš našu ekonomsku sliku koliko god da se šalje sve je teža situacija. I tko to uopšte tamo organizuje i kako? I gdje to završi? Nigdje ne vidim da niču fabrike, bolnice, radna mjesta. Ajd razumijem kad su bile poplave i tada su se mnogi organizovali i pomagali. Onako od srca vam kažem , manite se davanja para “nekim našim tamo” organizacijama, pošaljite ako vam se već šalje netkome kome ta pomoć treba, na njegovu adresu. Ili tražite potvrdu gdje je to sve otišlo. Veliki dio tih para ne stigne do onih kome ta pomoć treba. Izgube se negdje na pola puta. 🙂
Ovo rodbinsko slanje para je stvar rodbinskih odnosa tj dogovaora i mislim da to treba rješavati unutar porodice ali što ti reče bilo ti tu i priče i svašta nešto. Osjetljiva je to tema za obje strane.
Da ne davim na tvom postu, zanimljiv je i moglo bi se na ovu temu nadugo i naširoko, napisat ću svoj. Malo mahalaški 🙂
Pa odvoje od svog kruha jer osjecaju da moraju pomoci. I treba tako da bude ako se pomaze. I ja pomazem kad treba. I nije mi zao. Ali ima isto slucaj gdje to prelazi u bezobrazluk i TO meni licno smeta. U Bosni niko nikad ne trazi, ali se pocne sa diskusijom, nema se para, losa situacija u Bosni, treba mi to i to ali ne znam kako platiti. I onda dok se prica puse se cigare za cigarom i pije kafu…WTF? Pa nisu ni kafa ni cigare dzabe niti su ljudsko pravo. Sorry. Meni to nije ok pa nek se ljuti ko hoce. Ta prica je za mene indirektno trazenje novca, jer da ne ocekuje pare ne bi o tome na taj nacin pricali. Mozda je to kod tebe moonchild drugacije, djeluje mi tako i drago mi je onda. Ja sam imala svakakvih dozivljaja kao npr nisam ni cipele skinula sa nogu a vec se javilo da moramo kupiti vesmasinu…kad sam kupila majcu (a radila sam ekstra dok sam isla u skolu) rekla mi doticna osoba da je ne bih obukla majcu koja je ispod 20KM itd… Pa haj reci da je to ok? Meni nije ili ja to mozda pogresno shvatam…
znam sa one najgore slucajeve (oni se nikad i ne bune). Ja pricam o ljudima koji imaju dovoljno i sto relativno dobro zaradjuju. Nikad ne traze, oni informisu da im i koliko im treba. Ali svejedno, ne mijenja cinjenicu da nemamo nikakvo pravo ocekivati da ce nam neko drugi svoj kruh odvojiti i nas financirati koliko god da je teska situacija.
Sta da ti kazem,bila tamo i radila a sad sam ovdje. Sve sto mogu reci je da ovdje ljudi nemaju pojmasta je zivottamo i kakva je to patnja. Nece mi komentarisanje napatih se ko budala