Sta je za vas najveca tabu tema?
Ja mislim da je jedna od vecih tabu tema u nasem drustvu, bilo to bosansko/balkansko a pogotovo svedsko i njemacko drustvo, novac. A tu sam ona zadrhta skandinavka tako da imam mozda malo drugaciji pogled na pare nego neko “original” bosanac.
Zanimljivo je kako niko nikad nece da prica o novcu. Neki nece da kazu koliko zaradjuju, drugi nece da kazu koliko trose, a treci ni jedno ni drugo. Pa cak i bracni parovi nece da pricaju o tome i zato veliki postotak razvoda nastane upravo iz ekonomskih razloga.
Recimo moj muz uopste nece da diskutuje ekonomiju, dok ja hocu da je diskutujem. Hocu da znam koji su ciljevi nasi i za sta trebamo mi stediti. Hocu jednostavno da znam gdje svaki cent ide. Ako necu imati neki cilj onda ne vidim poentu da stedim novac? Mogu i ja od danas do sutra zivjeti.
Inace na balkanu, kod jako puno ljudi (cast izuzecima), vlada jedan jako zanimljiv fenomen sto je recimo u Svedskoj ili Njemackoj prosto nezamisljiv. A to je “Ti-si-mene-duzan-financirati-jer-zivis-na-zapadu“-fenomen Ili “ti-si-moje-dijete-pa-me-moras-financirati“-fenomen (obicno su fenomeni kombinirani – dijete na zapadu). Taj fenomen se tako izrazava da ako si sa zapada samim tim ne znas “fino” zivjeti jer se na zapadu ne zivi nego samo “radi” (zamislite tog sto ne zna “uzivati”). Doduse nisam skontala kad se radi o vlastitom djetetu kako tu cinjenicu rada ljudi “zaborave”, ali nek mi to neko sto zna objasni.
Inace na zapadu pare rastu na drvetu pa se za svaku stvar sto treba jednostavno javi “zapadnjaku” sta treba i on izadje pokupi pare sa drveta i posalje novac. Bilo to za cigare, masine, fasade, drva, more i sta ja znam zasto jos. Najbolje mi je kad ljudi koji RADE i PUSE ocekuju da im se “pomogne”. Ja sam isto za to da se treba pomoci nekom sto treba i pomognem. Ali isto tako nikad nisam cula od nekog kome stvarno treba pomoc da ista trazi ili da “informise svakog o svojim racunima”. A ostali koji jave da nemaju (jer niko nikad ne trazi (gluho bilo), samo se javi koliko sta kosta), nisu skontali da ta “pomoc” da to nije pomoc nego je to cisto financiranje i da je mozda vrijeme da pregledaju svoj nacin zivota i da se prilagode tome…bez komentara kako se nece kuce ili sta ja znam sta jos ponijeti u grob. To je kao kad bih ja ocekivala da meni neko moj zivot financira, dok ja trosim “svoj” novac kako ja hocu i koliko hocu, a kad zatreba onda ce neko drugi placati moje racune.
Pitam se samo kako ti ljudi nikad ne pomisle na to da samim tim kad uzmu od nekog pare da su njemu ukinuli onaj “mali” luksuz koji cini zivot ljepsi. Bilo to ono putovanje ili ona vecera negdje. Ili mozda cak i stan negdje jer realno gledajuci ne moze i jare i pare.
Ovo je bitna tema, pogotovo kad je neko u braku i kad pocne diskusija kako nekome u familiji “pomoci”… a radi se o hiljadama eura godisnje. Izvinite, ali ko god kaze da mu to ne smeta laze! Ruku na srce, svi znamo da je novac osjetljiva tema i svaka misao i svaki potez sa (tudjim) parama je jedno direktno mijesanje u braku ili u jednoj vezi. A ko kaze da nije tako taj glumi naivnog!
Prosle godine su 3.81 milijardi KM poslane iz dijaspore u BiH . A u Bosni zivi skoro 3.8 miliona (2013) Znaci skoro 1000 € po osobi. Znaci ipak je mozda vrijeme da se ponovo diskutuje ova tema i impakt financiranja na familije, veze i sto dodje sa tim…
A ne samo svijet! Nego i krediti!!
Definicije u ovom kontekstu:
Pomoc: povremena pomoc kad za nesto bitno/hitno zatreba i kad doticna osoba stvarno nema novca za tu potrebnu stvar/ situaciju.
Financiranje: Placanje osobama koje imaju sve osnovno. Kupovina svega i svasta i sta treba i sta ne treba. Placanje racuna i stil zivota i sve ostalo sto dolazi uz to od kafe do odmora, stanova itd.