Nisam nesto dobro spavala. Legla sam kasno, dok sam sve spakovala trebal mi vremena.Odspavala sam 2-3 h. Trebale smo Ada i ja krenuti na aerodrom u 6.30h pa nisam mogla uzivati u dugom jutru. Haj sve to, nego sam sanjala isto. Horor san. Sanjala sam da idem mec protiv Sanje Samardzic. I stojim ja u ringu i svi oko mene vriste kako sam super, zvizde i daju mi podrsku. A ja tamo stojim i mislim “otkud ja ovdje? I Sta cu ja uopste ovdje?. Moram priznati da sam se prepala kako cu biti “bjena”. Probudila sam se sva u stresu.
Buraz je dosao po mene tako da smo stigli na vrijeme bez nekog stresa. Bas mu hvala, nije bas da se nekome da ustati u 5h da vozi mene na aerodrom. Put je super prosao, ali brate kad smo sletili u Minhen trebalo je par minuta da prodjemo oblake. Bas je totalno sivilo :/ Haj bice bolje.
Srela sam jednu jako zanimljivu osobu iz sjevera Svedske. Nadam se da cemo ostati u kontaktu. A sad valja Adu zabaviti… Sayonara

Ada je fascinirana avionima 😀

Bye bye Svedska

zzzzz

Danas je Ada prvi put sama uspjela da poreda ovaj toranj. Cestitam ljubavi 😀