Sinoc sam nakon toga sto je Ada zaspala, pozurila do Happy Fildjana da se sretnem sa svojim dragim prijateljicama Lejlom, Suadom i Amrom. Bas se duugo nismo srele.  Imale smo, kako to biva kad se dugo ne sretnemo, 1000 tema. Medjuostalima smo diskutovale bas ovaj veliki val sirijskih prognanika, strahove ljudi i izmjenile smo nasa razmisljanja o izbjeglicama i kakav ce imati uticaj na drustvu kad dodju ovamo. Pricale smo o djeci koja jednostavno nestanu kad je toliki val ljudi na stanicama (kolodvorima). Neki dan na vjestima pricaju kako je 200 (!) djece nestalo sa centralne stanice u Berlinu. Zamislite to. Jednostavno nigdje nema traga od njih. Pedofila i silovatelja koliko hoces ima sada koji kao lesinari lete oko te djece. Uzas i strava!
Dalje su interesantne teme bili kako je to nama zenama kad trazimo poslove. Pitanja poput da li je nase drustvo stvarno toliko emancipovane koliko mislimo da jeste smo diskutovale. Kad razmislim malo trebale smo se snjimiti. Bila bi dobra emisija 😀 Zamislite jedan ekonom, lingvisticar-ekspert komunikacije, ginekolog i biolog. Zar to nije sareno drustvo 😀 

I za kraj Tiramisu 😀