Moja se rodica preselila u Minhen. Mlada je, zavrsila fakultet u Bosni ali nije mogla naci posao, tako da je ispala prilika da dodje u Minhen. To me podsjetilo na mene kad sam ja preselila u Minhen. Ja sam dosla sa zeljom da upoznam svijet. 1.g maja 2003 sam spustila se na minhenski aerodrom. Docekao me moj buduci kolega Alex, brazilianac. Pokazao mi je sobu koju sam dobila, bila sam ogorcena. Nisam mogla vjerovati da je ovo Njemacka. Imala sam jednu skroz drugu sliku u glavi. Mislila sam da svi zive ako ne isto kao u Svedskoj onda barem bogatije. Cak sam i plakala od muke. Bilo mi je grozno. Pozitivino je jedino sto je soba bila jeftina.
Alex i njegova zena su me pozvali na veceru. Ta mala gesta je toliko znacila kad sam dosla jer nisam znala jezika, niti sam znala i jedne osobe, nisam imala pojma ni gdje sam ni sta sam. Bilo je veliko da mi neko pomogne.

Kad si jednom bio u toj situaciji, ako si imalo covjek uvijek ces drugima pomoci. Pa makar to bilo da ih samo na veceru pocastis.

Kad sam prvi put otisla u Aldi da kupim fasungu dozivjela sam sok,i tad sam se ozbiljno pitala u kakvu zaostalu zemlju sam dosla. Natrpala ja svacega, i na kasi da platim kaze meni zena drsko kao ne prima tu karticu koju sam joj ja pruzila. Ja joj pruzam drugu pa trecu, dok nisam skontala da NIKAKVE kartice, nego samo kes primaju. 2003 u Svedskoj ja nikad nisam imala novac uza se, jer se sve placalo karticom. Pitala sam se ako sam dosla u Afriku (bez da vrijedjam taj kontinent) ili se ona zeza sa mnom. Zavrsilo je na tome da sam iznervirana morala otici do bankomata, koji je 1km odaljen da izvadim novac. Majko moja, kad se pocetka sjetim, i dan danas se pitam zasto se jednostavno nisam u istom trenu okrenula, otisla na aerodrom i sjela na prvi avion kuci…

Kako mi sestra renovira stan tako mi padose na pamet scene koje smo dozivljavali kad smo pravili kucu u Krupi. Mogla bih knjigu napisati kako se ne pravi kuca i koje greske mogu nastati kad se pravi. Inace moj dozivljaj je bio da u Bosni ako si dva put drzao cekic automatski budes majstor. Da prvo definisem sta je za mene majstor. Majstor je za mene neko sto je zavrsio za majstora (znaci ima crno na bijelo da je zavrsio za majstora). Mada ni to nije najbitnije, nego je bitnije da vidi gdje mogu stvari pogresne biti PRIJE nego sto nastane greska, i to ne da je ON napravi. I normalno da kad majstor zavrsi da se CAKLI za njim. A ne da moram iz Amerike dovlaciti specijalce da kucu ociste pocivsi od boje po podu, nabace na prozorima, slajfanje parketa itd itd.
U Bosni ja jos nisam dozivjela (a 3 kuce smo pravili) da mogu imati sve novo u kuci. Kupis kuhinju i dok je postavljaju uniste je jer su nesposobni. Sta reci ako poslije 50 postavljenih kuhinja nisi u stanju jednu postaviti bez da je unistis? Kad im kazes nemoj tako raditi onda se smrtno uvrijede jer su “majstori”. Kad ih pitas gdje si zavrsio za majstora pita me “mala, koga ti zaj-s ?”. Kad mijenjaju prozore, nece nikad doci na ideju da zastite pod, u ovom slucaju  parket, “jer ih (prozore) ne vuku po podu”. To sto oni imaju bakandze i uvlace kamencice i tako grebu parket i prljaju tepihe, to im nikad nece pasti na pamet, jer nece oni trebati to placati da se ocisti i slajfa.
Kao sto vidite u slikama ne samo sto ce pod otici nego kako su prozori naslonjeni na zid, morace se i zid ponovo kreciti… Naslonjen alat na frizider/ zamrzivac = ogrebe ga i da je najnovi izgledace star. Zasto napraviti nesto lagano…

Kad su “majstori” nama nabacu radili, ja im predlozim da stave zastitu preko prozora a oni mi odgovore da je lako ocistiti prozore poslije toga. Ali zasto cistiti ako mozes zastiti i samo sklonis zastitu? Uglavnom, ja popustim na jednom prozoru i tako smo ja i tetka 3h “lagano” ribale nabacu sa 1.g!! prozora. Pa normalno da je lako tako cistiti kad imas budalu koja za tobom cisti. Poludila sam blago receno i rekla ili ce zastiti ostale prozore ili ce ih oni cistiti kad zavrse. Tu se “majstor ” opet smrtno uvrijedio ..”nije on zensko da cisti” …WTF?
Druga scena: U kupatilu mi kazemo hocemo cijevi da budu vani, znaci NE uzidane u zid. Razlog je sto nismo tu cesto preko zime i desi se da cijevi puknu ergo meni je lakse mijenjati vanjske cijev nego lupati zid. I kazemo to “majstoru”, on se naljuti sto ga mi nadgledamo i haj pustimo ga na miru. Dodjemo nazad poslije 2h, “majstor” nam zazidao cijev u zid … “jer se to tako radi”. Zima dosla, cijev pukla, mi lupali zid, i OPET “majstora ” zovi da popravlja…
Pustis “majstora” da dodje da postavi tus u novom kupatilu. Sta uradi, toliko zavrne tusbateriju da SVE popuca! Znaci kupili nove stvari i majstor napravio smece od njih. Toliko o novom kupatilu. Mislite da je rekao hej ja sam pokvario ja cu sve po mom trosku nabaviti i napraviti sve. Ma kakvi, samo kaze “kako je ovo vec pokvareno bilo pa se ne moze napraviti”. Idioti.

Pitam se kako neko moze toliko biti telast da nije u stanju dva koraka unaprijed razmisliti? Kako ga nije sramota ostaviti prljavo za sobom a dosao u cistu kucu?
Kako ih nije sramota biti tako losi u svom poslu i naplatiti jos za to sto naprave stete.
Mogu samo jednu reci jos tog majstora u Bosni nisam srela kojem ja nisam doktor gradjevine…