Razmaženo derište

3

Čuli smo to za djecu. Kad su razmažena ali šta se desi kad to razmaženo derište naraste?
Ja sam ustanovila da dio tih razmaženih derišta samo u godinama naraste a mentalno su i dalje razmažena derišta i onda se pitam dvije stvari:

  1. Da li bih ja htjela da moje dijete bude razmaženo derište?
  2. Kako se ponašati prema odraslim razmaženim derištima?

Na prvo pitanje je odgovor i da i ne. Da jer se svijet vrti oko ove djece i sve je po njihovom. I ono kontam bolje da je oko njih nego oko drugih.
NE jer mrzim tu sortu ljudi koja su nezahvalna sa svim i što još uz to očekivaju da imaju neko pravo na neke stvari ALI te stvari naravno mora drugi srediti.
Odgovor je opet Ne isto iz razloga što se te osobe često ponašaju bezobrazno, neotesano i nezahvalno. Ima još epiteta ali mislim da je srž opisana. Sa njima pričati je kao hodati po minskom polju. Šta god kažeš pogrešno je i rizik je da ti u facu eksplodira. Znači skroz labilne osobe.

Na drugo pitanje kako se ponašati prema tim razmaženim derištima je stvarno teško odgovoriti. Ja definitivno nemam odgovor.
Ali kontam ako imaš sreće pa ti nije u familiji onda ih jednostavno odj-š. Nek druge maltretiraju.
A nastaje problem kad naiđe tako jedno razmaženo derište u familiju i misli da je svu pamet svijeta pokupilo i koje je još na to sve nedokazno.
Onda se nadaš da nisi bio/ bila toliko glup(a) da si pustio/ pustila jednoj takvoj osobi da ti ogorčava život pod tvojim krovom i ako si te sreće onda žališ onog jadnika / one jadnice koji ima taj problem pod svojim krovom.
I posmatraš kako dio po dio to razmaženo derište uništava svoju “voljenu” osobu sa svojim ponašanjem.
Ali jedno nisam skontala… da li se ta razmažena derišta ikad upitaju šta će biti kad svima oko nje/njega pukne film?
Ili su oni kao oni skakavci koji dođu sve unište i samo nastave na novu adresu?


Leave a Reply